ИЗВОР И ФОТО: Аваз

Аутор: Д. ПАШАЛИЋ

Зеничанин Дарио Михајловић (36) ратне 1993. године, као 11-годишњи дјечак, с руксаком на леђима, отишао је у далеку Шведску, гдје је почео нови живот. Данас је он градоначелник Улрицехамна, града у којем живи, односно предсједник Градског вијећа, које чини 49 људи. У разговору за “Аваз”, Михајловић је говорио због чега је отишао из родне Зенице, како је било снаћи се у далекој Шведској те о политичком ангажману.

Највећи изазов

Био је трећи разред Основне школе “Владимир Назор” кад су његови родитељи 9. септембра 1993. године, због ратних дешавања у БиХ, одлучили отпутовати у Шведску. Одлучили су отићи у Шведску, јер је тамо већ отишао брат Дариовог оца. Не крије да је било тешко почети нови живот.

– Било је тешко само с руксаком на леђима доћи у другу земљу. Све се морало испочетка, читав живот. Највећи изазов био је савладати језик – каже Дарио.

Након што је савладао језик, користећи се енглеским и шведским, наставио је школовање.

– Хтио сам нешто у вези с електроником, јер је отац то радио, само што је мене занимала електроника с рачунарима. То је било доба кад је био замах рачунара, добре могућности да зарадите на том пољу. Али, кад сам завршио средњу, све је било другачије. Свако је то знао и бавио се тиме – говори нам Зеничанин.

Са средњом школом, почео је радити у продавници електронске опреме, а након девет година, прешао је у продавницу мобитела. Све вријеме је размишљао о даљњем школовању.

– Како сам имао посао и сигурност, тешко је било преузети сљедећи корак у животу. Ипак, напустио сам посао и уписао факултет за наставника – учитеља. Данас радим као наставник енглеског, математике, шведског, хисторије, религије и друштвених студија до шестог разреда – говори он.

У политици је од фебруара прошле године.

– Радио сам с колегом који је покренуо политичку партију “Nya Ulricehamn” и одлучио сам да му се прикључим. Учинио сам то да бих нешто промијенио, а волио бих да свако има те намјере. Политика је инволвирана у све, код тебе, за тебе, против тебе. Једини начин да покушате побољшати стање у којем живите је ангажман у политици – говори он.

Истиче да функција градоначелника у Шведској не постоји, али функција коју он обавља, предсједавајући Градског вијећа, значи у пријеводу да је градоначлник.

– То је као у БиХ градоначелник, али овдје је то више као “фронт фигура” него као главни у граду. Ја сам главни у вијећу и борим се за своје циљеве које сам поставио кад сам кренуо у политику. Није мала ствар да вас изаберу и да предсједавате вијећем у којем има 49 људи. Велика је одговорност – појашњава он.

Каже да прати политичка дешавања у БиХ онолико колико има времена и да је свугдје идентична ситуација.

Лични интерес

– Мислим да је свугдје исто, не само у БиХ. Људи, опћенито, крену у политику да нешто промијене, али када дођу до позиција, гледају лични интерес. То је свугдје проблем, не само код вас, и то је поражавајуће. Љуби забораве због чега су ту и да су их људи изабрали због неких разлога и политичких увјерења – говори он.

На крају разговора истиче да ће његов даљњи ангажман бити усмјерен да доживи успон у политичкој каријери, односно да постане премијер, али и да се даље образује и усавршава.

Супруга Керстин одушевљена

Дарио је супруг и отац двоје дјеце, сина (8) и кћерке (6), с којима је долазио у Зеницу. Не може рећи да се никад неће вратити у родни град.

– Не могу рећи да планирам, али ни да се никад не бих вратио. Овдје ми је живот. Дјеца иду у школу, жена ми је Швеђанка. Долазили смо, видјели су Зеницу. Супруга Керстин је одушевљена, свиђа јој се како је наш народ гостопримљив и љубазан. Природне љепоте БиХ им се, такође, свиђају – каже он.