Када је на почетку рата у Босни и Херцеговини 1992. године петнаестогодишња Сарајка Лилијан  Сулејмановић са мајком и још пет чланова породице напустила родни град, мислила је да ће брзо да се врати и настави гимназијско школавање.

„Као и већина људи који су у рату отишли из ратне Босне и Херцеговине, нисам ни слутила како и гдје ће да се одвија мој живот“,  рекла је Лилијан на почетку разговора са представницима Министарства за људска права и избјеглице БиХ-Сектора за исељеништво.

Лилијан Сулејмановић је на универзитету у Oxfordu завршила студије филозофије, политике и економије, затим и постдипломски студиј из филозофије. Од првобитне идеје да ће да се бави академским радом, превагнула је жеља да се докаже у „конкретном“ бизнису, те је свој предузетнички дух развијала кроз рад у стратешком менаџменту и инвестирању. Након неколико година рада у Британији, на “ Harvard Business School ” је стекла МБА диплому.

„Рад у и са великим компанијама у Великој Британији и искуство које сам стекла, омогућило ми је да прије седам година оснујем своју  малу, независну стратешку консултантску кућу ‘Освит’“, рекла је Лилијан  и додала да никада није престала да размишља на који начин би своје искуство могла да примијени у својој домовини Босни и Херцеговини.

„Вјерујем да Босна и Херцеговина има велики потенцијал за развој кроз предузетништво. Јако смо богати различитим ресурсима и имамо образовану радну снагу. С обзиром на то да је задњих година у фокусу мога интересовања здрава храна, а примијетила сам да у нашим трговинама има јако мали избор здравих малопроцесираних производа, са мојим пословним партнером у Босни дошли смо на идеју да покренемо производњу енергетских плочица (енергy барс). Уз пуно напора, али и воље и жеље, основали смо први босанскохерцеговачки бренд енергетских плочица, БарДо, који је добио и подршку USAID‘Диаспора Инвест’ програма. БарДо плочице су произведене без икакве термичке обраде и базиране само на сувом и орашастом воћу и зачинима, са додатком меда и тамне чоколаде. Наша производња је у Сарајеву и тренутно имамо три запослена радника. БарДо бренд, самим својим именом, је осмишљен као аутентично наш производ и до сада смо заиста задовољни реакцијом купаца на бх. тржишту“, рекла је Лилијан.

Када је производ већ био готов и заборављене све потешкоће у вези са регистрацијом компаније, тада, како нам је рекла Лилијан, предстоји „борба“ како их пласирати на тржиште.

„У почетку смо тешко проналазили дистрибутера, јер нам нису вјеровали, али их донекле и разумијем јер овај производ није баш тако масовно тражена роба у Босни и Херецговини. Ипак, нисмо одустајали и кроз подршку нашег дистрибутера Didaco, данас БарДо почиње да се налази на полицама великог броја трговачких ланаца широм земље“, рекла је Лилијан.

Иако је Лилијан Сулејмановић са својим пословним партнером у Сарајеву наилазила на тешкоће у оснивању бренда и покретању компаније, па и пласману свог производа, током разговора то није истицала у први план.

„Инвестирањем у Босну и Херцеговину, оснивањем компанија, дијаспора може значајно да мијења принципе пословања овдје, развија домаће брендове са искуством развијенијих тржишта, а у сарадњи са домаћим стручњацима, и покаже да се овдје може инвестирати. Сваке године долазим у Босну и Херцеговину и задњих двије године примјећујем да је уопште интересовање за улогу дијаспору у развоју постало веће“, рекла је Лилијан.

Питали смо је да ли сарађује са организацијама исељеника из Босне и Херцеговине у Великој Британији.

„Нама у Великој Британији, без обзира на то што наша дијаспора у овој земљи није велика, недостаје један организован приступ баш за ту врсту пословних веза, једно мјесто гдје можемо да се повежемо, информишемо и дијелимо информације које имамо везано за професионалне дјелатности. Зато смо, моја пријатељица и ја, основале  удружење „Британско-босанскохерцеговачких професионалаца (ABBHPRO), и видимо све веће интересовање за такву врсту удружења поготово међу младима. Наши чланови долазе из широког спектра индустрије, од финансија и права до маркетинга, медија и информационе технологије те су уједињени у жељи да изграде успјешну бх. заједницу у Великој Британији“, рекла је Лилијан Сулејмановић и додала да је њихова мисија да повежу и подрже све оне који желе да развијају професионалне везе са Босном и Херцеговином.

Неизбјежно је питање како привући младе људе у исељеништву из Босне и Херцеговине у земљу њиховог поријекла.

„Оно што постоји код младих људи у дијаспори је емотивна везаност за Босну и Херцеговину. Сви заједно морамо да радимо на стварању повољног амбијента у нашој земљи да на неки начин ту емоцију претворимо у конкретне везе које омогућавају пренос знања и отварање нових путева за заједнички рад. Оно што ја видим као први корак за привлачење младих је увезивање и информисање на који начин би могли да постану дио приче о позитивном развоју Босне и Херецговине“, рекла је Лилијан Сулејмановић