Едхем Едие Чустовић је као седмогодишњи дјечак, с родитељима и братом, из Тузле стигао у Аустралију, гдје се током школовања опредијелио за свијет науке, технике, иновација. У овој области је постигао изузетне резултате у свјетским размјерама али никада није заборавио Босну и Херцеговину из које је потекао.

Основао је фондацију која помаже младим људима под називом „БХ Футуре Фоундатион“ а у Сребреници је овог љета покренуо центар „Futures MakerSpace“, у жељи да млади овог града реализују своје идеје и различите пројекте.

Раздаљина између Аустралије и БиХ за Чустовића није препрека да буде у контакту с младим који су жељни знања и отварања нових визија и перспектива, пише RSE.

Усмјерени сте на помоћ младим људима из БиХ. Заједно с братом, утемељили сте Фондацију, намијењену њиховом школовању и усавршавању. Када је основана „БХ Футуре Фоундатион“, шта јој је циљ и шта сте до сада урадили?

– Фондација је незванично основана 2015. године. Тада смо је осмислили на једном предавању, на форуму на Електротехничком факултету у Сарајеву. Био сам гост професорице Душанке Бошковић. Замолила ме да разговарам са студентима. Након одређеног времена сам закључио шта је потребно тим младим људима у њиховом професионалном усавршавању. Гледао сам које су то рупе у бх. систему образовања, гдје би се нешто могло усмјерити за младе људе, да би били успјешни у каријери коју граде. Тако је Фондација покренута.

Данас Фондација има стотину чланова који помажу на различите начине а студенти су из цијеле БиХ. Практично, дјелујемо у сваком граду. Много се лакше фокусирати на главне градове, али ми смо ипак усмјерени на мале средине јер сматрамо да је то прави начин да би се оснажила заједница, да би људи могли да дјелују и да дају допринос своме крају.

Да ли Ваша Фондација стипендира младе?

– Футуре Фоундатион или Фондација будућности у Босни и Херцеговини ради многе ствари. Осим тога што финансира студентске пројекте, финансира њихово школовање, имамо јединствени менторски програм у који укључујемо стручне људе из бх. дијаспоре, који раде менторинг са студентима у Босни и Херцеговини.

Преносимо свјетска искуства на младе људе у Босни и Херцеговини. Сматрамо да је то начин како да повежемо дијаспору, да се осјећа више одговорно, не само да улаже финансијска средства јер знамо да је било и добрих и лоших прича око тога, него да улаже своје знање у младе људе јер то не могу изгубити. Они директно виде утицај на те младе људе и то се развија даље.

Осим тога, пружамо радно искуство студентима из БиХ али и бивше Југославије на свјетском нивоу. Сада ћемо угостити четвртог студента у Аустралији, на радном искуству. Циљ је да увијек враћамо студенте у Босну и Херцеговину, да они, знање које покупе у другим државама, врате у Босну и Херцеговину. Полако преносимо свјетско знање у Босну и Херцеговину на најбољи могући начин. Мобилитy програм шаље студенте на путовања, на размјену јер знамо да је кључно да они виде како функционише систем у другим државама, да би пренијели нова искуства у своју средину.

Једном годишње имамо велику конференцију, гдје плаћамо све трошкове за студенте. Три пута у години имамо наше академије. То је убрзано учење, преко викенда. Идемо по разним градовима Босне и Херцеговине. До сада смо били у Бањалуци, Тузли, Сребреници, Сарајеву и Мостару. Зеница је сљедећа. Бирамо градове гдје нас желе људи примити. На тај начин укључујемо локалну заједницу, да грађани виде шта ми радимо, промовишемо добре вриједности.

Три кључна стуба наше Фондације јесу: образовање, технологија и развој лидерства. Без лидерства, ова држава неће имати квалитетну будућност. Млади људи су се показали као изврсни лидери, које бих могао сутра препоручити било којој компанији. Укључиваће се у локалну заједницу, бити активни, политички и друштвено одговорни. Надам се да ће размишљати тако је сваки град у нашој прелијепој Босни и Херцеговини једнако вриједан. Тако развијамо бољу будућност за читаву државу.

Недавно сте формирали Центар за младе у Сребреници. Шта је његов смисао, како је замишљен?

– Ми смо га назвали “Futures MakerSpace”. У преводу то значи простор гдје се нешто прави. Ми смо тај простор попунили техничком опремом, углавном основним стварима – рачунарима, дроновима, 3Д принтерима и разном другом опремом. На тај начин дјеца и млади могу да развијају своје вјештине. Сматрамо да су инжењеринг и информатика кључне у развоју економије Босне и Херцеговине.

Млади људи у мањим срединама немају довољан приступ информатичкој опреми, што се мора мијењати. Доста тих младих људи ће напустити своје средине, отићи у веће градове, без икаквих озбиљних упута, немају добре савјете, немају добре сурадника, немају приступ новим технологијама. Због тога испаштају. Зато смо жељели тај простор попунити.

Шта ми желимо да постигнемо у Сребреници? То је рјешавање проблема на локалном тржишту. Били смо у стручној посјети људима који се баве пчеларством, сточарством и туризмом. Жељели смо да се студенти, широм Босне и Херцеговине, који су дошли тај викенд на отварање нашег простора, посјетиоци наше академије, која је одржана у Сребреници, упознају са проблемима из привредног сектора, које свакодневно доживљавају људи који живе у Сребреници. Циљ је да, евентуално средњошколци, заједно са нашим студентима и стипендистима Фондације, са нашим управним одбором и са локалном привредом раде на техничким рјешењима за локално тржиште, да би се евентуално повећао економски раст у том крају.

Центар је овог љета опремљен и представљен јавности. Када планирате да почне радити „пуном паром“?

– Тренутно је пауза у раду центра јер желимо да га покренемо званично када крене школска година. Без студената из Сребренице и из Подриња центар не може да функционише. Нама није циљ да намећемо рјешења локалном становништво јер знамо да то не функционише. Зато смо у овом случају као главне актере у нашем пројекту препознали средњошколце и наставнике из Сребренице те локалну привреду.

Званично ћемо у септембру кренути са пуним радом. Бит ће интересантних пројеката. Најинтересантнији пројекти ће бити представљени на СтЕС конгресу у Бањалуци 29. и 30. новембра. Даћемо прилику младим из Сребренице да представе начин на који они дјелују у својој локалној заједници и како долазе до тих решења. Ми ћемо их подржати са менторством, са техничким знањем и са финансијским средствима.

С обзиром да сте као дјечак, од седам година, отишли из Босне и Херцеговине, откуда та повезаност, љубав и жеља да се враћате у своју домовину и помажете младим?

– Морам се захвалити својим родитељима који су имали велику улогу у свему томе. Код куће смо увијек причали наш језик. Љубав према домовини никада није нестала. Родитељи су увијек били јако активни, подстицали су брата и мене да се враћамо домовини… Скоро сваке године сам долазио у Босну и Херцеговину, од како сам напунио 14 година. Пар пута сам долазио као малољетан и упознао добре пријатеље, са којима сам створио предивна пријатељства. То сада пропагирам.

Често одржим говоре у неким нашим школама у Аустралији о томе како повезати младе људе, који су рођени у Аустралији. Ја сам неких седам година живио у Босни и Херцеговини, па се сјећам многих лијепих тренутака, али дјеца, која су рођена у Аустралији, Њемачкој, Сједињеним Америчким Државама, немају баш тај осјећај према Босни и Херцеговини, барем не онакав, какав ја имам.

Мислим да требамо правити програме који доводе студенте, младе људе, на четири седмице овамо, не само да посјете своју родбину, већ да имају и пријатеље у Босни и Херцеговини, своје вршњаке са којима могу комуницирати отворено, да могу упознати најљепше дијелове Босне и Херцеговине. Мене изненађује колико људи мало знају и колико мало обилазе своју домовину, чак и они који живе у БиХ. Они оду у град, у којем су рођени, гдје имају неку фамилију, а нису обишли 90 посто државе. У посљедњих пет година, довео сам 150 студената из Аустралије, мање наших, више Аустралијанаца. Долазили су у БиХ на стручну праксу, радили су пројекте с бх. грађанима. Ни њима није било јасно зашто дјеца из БиХ не посјећују више ову нашу прелијепу државу. Заиста има шта да се види. Јако сам поносан на оно што има Босна и Херцеговина, које је љепоте красе.

Ви сте посвећени научно-истраживачком раду и иновацијама. Чиме се заправо бавите и шта сте у пољу иновација постигли?

– Завршио сам електротехнику, магистрирао из области подузетништва и иновација у Аустралији. Онда сам се вратио на техничке науке и завршио докторат из радарских система. Понекада звучи чудно, када људима причам чиме се све бавим. Фасцинирају ме разне ствари и никада не радим само у једној области. Тренутно сам највише фокусиран на обраду дигиталних података везаних за праћење раста биљака. Доста сурађујемо са биолозима, са различитих универзитета. Сматрамо да је то један од највећих изазова човјечанства јер морамо да прехранимо десет милијарди људи до 2050 године.

Други пројект сам радио током доктората. То је радарски систем који је освојио више награда у Аустралији. Он није првенствено намијењен за војне сврхе, мада се може и тако користити. Више смо се фокусирали на студиј ионосфере, утицај сунца на земаљску куглу и на вријеме. Доста је открића направљено, захваљујући том радарског систему, који је продат и другим организацијама, укључујући и Кембриџ универзитет, који се бави истраживањем на поларним подручјима. Направили смо први дигитални радарски систем, који је јако успјешан као пројект, а да не причам о томе колико је научних радова објављено из те области.

Када говорите у множини, то вјероватно подразумијева групу колега у заједничком пројекту. Да ли су они са факултета или из неког истраживачког центра?

– Врло је битно навести да иза сваког пројекта стоји десетине а понекада и стотине људи, који се баве разним дијеловима тог пројекта. Када неко приписује те успјехе мени, ја то одбијам јер знам да ни један пројект не може да успије без великог тима. Ту има истраживача са различитих факултета. При раду на радарском систему су већином били укључени научници и инжењери са нашег факултета. Сарађивали смо доста са привредом јер знамо да се без привредног сектора мало може постићи, барем у развијеним државама јер додатна средства су увијек потребна да пројект постане комерцијалан, мора имати упуте стручних људи из те области.

Гдје сте, у ствари, запослени?

– Запослен сам на La Trobe University Melbourne у Аустралији. Осим тога сам сувласник и суоснивач Scientific Instruments Аустралиа. То је компанија која производи разну опрему за научно-истраживачке компаније. Тренутно сам предсједавајући индустријског одбора за Институт електротехнике и електронике. Бавим се разним стварима, али то су моје кључне улоге.

Пише: Моја БиХ