Извор: Klix.ba, 24. септембра 2018. године

Едхем Бешић је избјегао у Швајцарску 1995. године из родног Приједора. Као машински техничар, брзо је нашао посао и у компанији K. Scharen AG као практикант. Ту почиње његова прича, која је посљедњих мјесеци, након више од 20 година, добила и сретан наставак кроз покретање бизниса у Хрнићима код Козарца.

„Већ 1997. сам наставио са школовањем за произођача машина и машинских постројења. Након завршетка школовања остајем да радим у фирму, а онда 2013. завршавам Вишу машинску школу, смјер конструктор машина. Паралелно сам радио и студирао, те послије дипломирања, преузимам одговорност за организацију производно-техничког цртања, конструисања и израде понуда“, објашњава свој пут Бешић.

Позитивна домаћа прича

У Босну и Херцеговину се вратио са жељом да уради нешто за своје мјесто. Бешић је опрезан, каже да не жели велике приче, али вјерује у свој пројекат. Постепено подиже производњу кроз компанију „СБ Ласер“ у партнерству са матичном фирмом у Швајцарској.

„Желимо да повећамо конкурентност на тржишту у Швајцарској, те да обезбиједимо да купци који су спремни  да дају нешто дужи временски период за испоруку – заузврат добију квалитетан производ по повољнијим цијенама“, појашњава Бешић.

Његова компанија се бави ласерским резањем лима, савијањем, штанцањем и заваривањем. Углавном су фокусирани на швајцарско тржиште. За сада имају три запослена – Ненада, Ахмета и Јосипа, а циљ му је и ангажман нових људи.

Потребно стрпљење

„Наше раднике желим да привучем и задржим коректним односом, пристојном платом и приликама за усваршавање. Овдје имамо у плану да изградимо модерну халу за производњу, те да улажемо у набавку опреме да бисмо могли да радимо пуним капацитетом. Ту имамо подршку и локалне администрације, а помоћ реализујемо и у оквиру USAID Пројекта ‘Диаспора Инвест’. Оно што ме посебно радује, упркос понекад спорој администрацији, што се нисам суочио са корупцијом и притисцима те врсте. Надам се да ће тако и да остане“, препричава нам своја прва искуства.

“Изазови на тржишту Босне и Херцеговине су као и свугдје на свијету. Конкуренција не спава и економска ситуација се мијења из дана у дан. Више не постоје дугорочни уговори као прије. Захтјеви купаца се повећавају, а цијена производа пада. Ако говоримо о неким специфичним изазовима, овдје је то одлазак људи, због чега опада избор радне снаге, а за наш посао нам требају квалификовани људи за које обука траје и до неколико година“, напомиње Бешић.

Поручује будућим инвеститорима да се наоружају стрпљењем.

„Не требају очекивати ‘раширене руке’ само зато што долазе из неке европске земље, али могу да имају коректну сарадњу са локалном заједницом. Ако ми, Босанци и Херцеговци, не урадимо нешто за нашу земљу и не направимо искорак, не видим разлога зашто би то неко други урадио за нас. И оно што је најважније, нашим људима из иностранства не смије једини мотив бити финансијска добит, јер рад у домовини доноси, поред многих изазова и притисака, и шансу да направите нешто пуно више и значајније за себе и за своју заједницу“, закључује Бешић.