Рођена је у Сарајеву 1981. године, а убрзо се преселила у Груде гдје је живјела до своје осме године. Тада су њени родитељи емигрирали у Велику Британију док се југославенски режим полако распадао. Чворовић каже да је почела цртати док је кући у Лондону на телевизији гледала сцене рата који се дешавао у Босни и Херцеговини.

То је постало терапеутски процес, начин поновног повезивања са домовином и прошлошћу гдје су моји коријени, мјестом гдје се десило толико трагедије, иако ја ту и нисам била физички присутна, истакла је Чворовић.

Све што направим повезано је са мојим дјетињством, казала је млада умјетница Ана Чворовић у разговору са Паулом Еризану, новинарком Calvert Journala, приликом изложбе њених дјела под именом „Borders Unfold“ (Границе се отварају) у умјетничкој галерији PiArtwords у центру Лондона.

Материјали које користи су половна роба – „Сви материјали су имали и неки други живот.“ Ово је важно умјетници, јер се чини да је Чворовић више повезана са својом прошлошћу него други. И баш као што је случај са предметима које користи, чини се да је прошлост још увијек са њом.

Умјетница је провела осам година на психоанализама које је осигурала једна хуманитарна фондација – по година психоанализе за сваку годину проведену у Босни, опажа она. Ове терапије помогле су да своје трауме претвори у умјетност и био је то, како каже, „вентил за отпуштање тог притиска“. Умјетност и терапија дјелују међусобно јако повезани за Ану Чворовић.

Чворовић је кроз своје школовање наставила бавити умјетношћу и 2013. године је завршила лондонски Royal College of Art (RCA). Данас прати умјетнике балканских коријена као што су Ивана Башић, Елмедина Жунић, Бојана Шарчевић.

Током умјетничког боравка у Утики прошле године, Ана је радила са заједницом бх. избјеглица, а према подацима US Census bureau преко 100.000 избјеглица из БиХ живи у Сједињеним Америчким Државама. У Утики се налази 7.000 њих. Током радионица са младим људима, замолила их је да направе макете објеката које би вољели видјети у стварном свијету и дала им материјале попут картона, тканина, узорака тепиха и пода, пјене, дрвета, боја, гранита, метала и жице. И док су неки правили моделе савршених кућа, многи су направили макете избјегличких кампова у којима у одрасли.

Извор: Моја БиХ