На 4. издање Futures Leaders Summita (FLS) у организацији Фондације будућности у БиХ (BH Futures Foundation) у Сарајево у децембру стиже више од 20 свјетских лидера у науци, а који су поријеклом из Босне и Херцеговине.

Futures Leaders Summit чија овогодишња тема је “Из БиХ у свијет: Лидерство у истраживању, технологији и предузетништву”, почиње у петак, 13. децембра. Самит је у потпуности посвећен студентима и њих 200 из цијеле БиХ, потпуно бесплатно, имаће прилику да уче од најбољих.

На церемонији отварања ФЛС-а, између осталих обратиће се Намик Хрле, потпредсједник развоја у ИБМ-овом одјелу за софтвер и директор развојног лабораторија у Њемачкој. ИБМ је америчка фирма која је једна од пионира у развоју рачунарства и информацијских технологија. ИБМ је скраћеница од International Business Machines и она је основана 1888., а као корпорација је установљена 1911.

У интервјуу, Намик Хрле, испричао је какви су били његови почеци, гдје је, и шта је радио док своју каријеру није крунисао улогом директора у једној од највећих технолошких фирми на свијету.

“Рођен сам у Бањој Луци, у дијелу града који се зове Мала чаршија, на Мејдану. Похађао сам основну школу “Касим Хаџић” и бањалучку гимназију, математичко одјељење. Како сам хтио студирати математику, није било избора него напустити свој родни град, односно боље речено, своје родитеље, брата, многобројне драге рођаке и пријатеље. Отишао сам у Загреб, гдје сам дипломирао на Природословно-математичком факултету и магистрирао на Електротехничком факултету. Радио сам у неколико загребачких фирми, у рачунским центрима, као програмер, системски инжењер и пројектант. Крајем 80-их сам се са супругом и кћерком одселио у Аустралију, у Сиднеј, гдје сам развијао системски софтwаре за ИБМ-ове велике рачунаре (маинфраме), конкретно, монитор перформанси ИБМ-ове базе података Дб2.Почео сам као програмер, али доста брзо сам постао главни архитекта тог продукта. Након 6 -7 година проведених у Аустралији, а током којих сам често боравио у Америци и Њемачкој, одселили смо се у Њемачку, јер сам добио понуду да радим у тиму који је развијао ИБМ-ову платформу за подршку САП пословних апликација (САП је велика њемачка софтверска фирма). У Њемачкој живим и радим и данас, а у међувремену сам радио на неколико ИБМ-ових развојних пројеката које сам сам иницирао, углавном као главни архитекта и вођа пројекта.Увијек сам се бавио развојем софтwареа за велике пословне системе, дакле организације као што су банке, осигуравајућа друштва, трговачки ланци, велике индустријске корпорације, према томе типични ИБМ-ови клијенти. Ово је важно напоменути, јер потребе ових клијената диктирају врло високе критерије и квалитете, али и иновативности продуката за чији развој сам задужен. Наиме, овим компанијама је software који користе важан извор конкурентности на тржишту тако да нема мјеста компромисима. Од мене се очекује да препознам могућности унапређења пословања наших клијената и трансформирам те могућности у конкретна рјешења користећи ИТ (информацијске технологије). Дакле, од идентификације пословних процеса који се могу оптимизовати или редефинисати уз помоћ ИТ-а, дизајна и архитектуре нових ИТ продуката, те супервизије и консултације развојних тимова који те нове продукте доносе на тржиште. Моје обавезе укључују и састављање развојних тимова, идентификацију и асистенцију (менторство) младим талентима, стварању услова и пружање подршке њиховим каријерама. Ако морам издвојити неке од патената онда би то били они који су резултирали у значајним пословним и финансијским успјесима за ИБМ као што су: industrial-scale hybrid transactional/analytics processing, serverless consistent backup, adaptive query optimization… Бојим се да би ми требало пуно времена и писаног текста да представим ове патенте, ако је неко заинтересиран може их потражити у неком од доступних патентних регистара. Тренутно радим на процесима имплементације умјетне интелигенције у великим пословним системима, што је јако плодно подручје за иновацију, а онда и за патенте. На ФЛС-у ћу подијелити своја мишљења о правцима у којима се развија информацијска технологија, а што би требало бити занимљиво онима који намјеравају градити своје каријере у ИТ-у, дакле, у која знања и искуства треба улагати више, а у која мање. Као што знате, ИТ је изузетно динамична дисциплина и знања имају прилично кратко “вријеме полураспада”, односно релевантности. Дакле, битно је не бити предуго у зони комфора, пажљиво пратити развој информацијских технологија и брзо се “престројити”. Слично вриједи и за друге научне и привредне области. Својим Босанцима и Херцеговцима поручујем да дамо учењу и знању највећи приоритет, да будемо познати по својој стручности, радној етици и професионалном интегритету, без обзира чиме се бавимо. Ми то можемо, и надам се да ће сви који могу помоћи остварењу оваквог, врло захтјевног и наравно дугорочног циља, то и направити. Мој рецепт за успјех звучи као клише, али ја не знам другачије и не могу понудити ништа атрактивније: континуирано учење, здрава амбиција за постизање реалних циљева, спремност прихватања промјене поготово када је то повезано са изласком из зоне комфора, помоћ другима, толеранција, респект и подршка разликама (у свим погледима). И наравно, одређена доза среће.” – рекао је саговорник.

Извор: avaz.ba