Др. Кенан Арнаутовић је стручњак импресивне каријере. Као неурохирург свјетског гласа цијели живот неуморно ради на стицању нових знања и вјештина и несебично их преноси на нове генерације. То је препознала и најпрестижнија научна институција у нашој земљи, Академија наука и умјетности БиХ, чији је недавно постао члан. Из Memphisa у Сједињеним Америчким Државама, гдје живи и ради, др. Арнаутовић почетком јуна долази у Тузлу гдје ће предводити један од симпозија 14. Дана БХАААС-а.

Др. Арнаутовић је дипломирао на Медицинском факултету у Сарајеву као најбољи студент у класи. Магистрирао је неурохирургију и одбранио докторску тезу на Свеучилишту Josipa Jurja Strossmayera у Осијеку, а потом прву специјализацију обавио у УКЦ Сарајево, а другу на универзитету у Аркансасу у САД-у. Већ 20 година ради на клиници Semmes Murphey u Memphisu и предаје неурохирургију и неурологију на Универзитету Tennessee.

Данас слови за једног од водећих неурохирурга свијета, а на питање шта га свакодневно покреће на ангажман и у пракси и у науци, одговара: “Први мотив је моја љубав према неурохирургији. Ја сам два пута прошао специјализацију из неурохирургије, у Босни и у Америци. То мислим да може само онај ко то јако воли. Ујутро се пробудим захвалан за могућност да радим овај тешки, али дивни посао. Да свакодневно оперишем пацијенте и у највећем броју случајева ријешим њихове проблеме”.

Чланство у АНУБиХ је испуњење сна
Др. Арнаутовић је члан бројних струковних удружења у САД-у и свијету. Тренутно је на челу Одбора за међународне програме Америчког удружења неурохирурга (AANS), предсједник Сјеверноамеричког огранка Неурохируршког друштва Југоисточне Европе (SEENS), члан Свјетске академије за неурохирургију (WANS), Европске академије наука и умјетности (EAAS), почасни члан неурохируршких друштава Албаније, Хрватске, Србије и БиХ, а однедавно и Академије наука и умјетности БиХ.

Питали смо га шта му значи најновије признање које је добио у нашој земљи.
“То је заиста један завршен или затворен круг. Члан сам свих највећих удружења неурохирурга у САД-у и свијету, али ово признање је једно од најдражих и испуњење сна. Велика је част ући у то одабрано друштво највећих научника Босне и Херцеговине. Посебна ми је част то што нисам формално конкурисао за пријем, него ме је једногласно за пријем препоручила Медицинска секција АНУБиХ. Ја сам, наравно, прихватио кандидатуру, доставио документе и онда акламацијом примљен у чланство. Настојаћу својим радом дати допринос у активностима АНУБиХ”, каже нам овај стручњак.

Пријатељи у скоро сваком граду свијета
За себе каже да је имао срећу да учи од најбољих неурохирурга свијета и да им радо спомиње имена – професори Yasargil, Almefty, Krisht, Boop, Pait и многи други. Своје знање и искуство радо и континуирано преноси на друге.
“Едуцирам своје специјализанте, тренутно њих 17, на клиници у Memphisu, Универзитет у Tennesseeju. Био сам ментор 35 интернационалних неурохирурга који су прошли кроз моју едукацију у трајању 1-3 мјесеца овдје у Memphisu. Затим, едуцирам колеге путем предавања на конгресима, симпозијима, састанцима и коначно, путем мојих објављених научних радова и књига”, побројао је Арнаутовић те додао како му је велико задовољство пратити младе неурохирурге како расту и постају изврсни у свом послу.
“Готово да нема града у свијету у којем немам пријатеља неурохирурга или специјализаната”, поносно закључује.

Говорећи о великим технолошким изумима који свакодневно доносе напредак у медицини, истакао је да они побољшавају оперативне третмане, али и захтијевају редовно праћење, учење и укључивање у свакодневну праксу те да му је задовољство што на клиници у којој ради има најсофистициранију оперативну технику па тај напредак може директно примијенити у свом раду.

У разговору смо се осврнули и на положај љекара у Босни и Херцеговини, земљи која свједочи масовном одласку стручног кадра.
“Љекаре треба цијенити, дати им одговарајуће мјесто у друштву у сваком погледу. У САД-у, то је једно од најцјењенијих занимања. Без здравља нема ни науке, ни спорта, ни едукације. Према томе, љекари морају бити у фокусу сваког друштва”, казао је наш саговорник.

БХАААС је показатељ да имамо армију образованих људи спремних помоћи БиХ
Давне 2007. године Арнаутовић је уз проф. Мирсада Хаџикадића основао Босанскохерцеговачко-америчку академију наука и умјетности (БХАААС) с циљем градње мостова између наше домовине и исељеништва. Шеснаест година послије каже да “није ни сањао на шта ће изаћи та прича”. Иза БХАААС-а је 13 издања највеће научне конференције у земљи која окупља на стотине стручњака из различитих области како би размијенили знања, успоставили сарадњу и изњедрили будуће генерације које ће с ентузијазмом наставити одржавати везе са БиХ, без обзира гдје се налазили. Од 1. до 4. јуна у Тузли су заказани 14. Дани БХАААС-а.
“Наша дијаспора је чудо. Ми имамо армију образованих људи, доктора, инжињера, правника, професора, ИТ стручњака и других који су пупчаном врпцом везани за Босну и Херцеговину и који би скоро увијек нешто да учине за своју домовину на плану едукације, помоћи, лобирања итд. БХАААС је прави примјер за то. Мислим да ће с временом та комуникација бити све већа и све обухватнија. Ова Академија расте и напредује. Сада имамо канцеларију у Сарајеву, неколико упосленика и безброј волонтера. То све свједочи да јој је будућност свијетла. Ја ћу, наравно, наставити помагати њен рад најбоље што могу.

И за крај, овог Сарајлију који живи и ради у САД-у, али редовно посјећује БиХ, питали смо с каквим осјећањима долази и шта незаобилазно посјећује.
“У Сарајево долазим 3-4 пута годишње и остајем по седам дана. Мислим да ће то сада бити и чешће, нарочито са овим чланством у АНУБиХ. Редовно обиђем родбину, колеге на Неурохирургији, пријатеље из дјетињства, драге улице… Волим нашу босанску кухињу, често одем до Кибета или Под липом. Сластичарне Јадранка и Палма су увијек дио програма. Наравно, ћевапи су под морање. Мој брат мисли да су најбољи код Хоџића, ја више волим код Жеље, а супруга и кћерке код Ферхатовића. Тешко нам је заједно одлучити гдје да одемо”, уз осмијех каже др. Арнаутовић.